Bojkot izbora – čemu služi a uz to i ne radi

  • Režim odlučuje o izbornim uslovima
  • Izborni uslovi nisu fer
  • Bojkot izbora će stvoriti pritisak na vlast
  • Vlast će zbog pritiska koji će nastati usled bojkota morati da obezbedi poštenije uslove za izbore

Tako nekako izgleda trenutno razmišljanje većeg dela srpske opozicije. Koja tačka je pogrešna? Kako će se ispostaviti: gotovo svaka, u većoj ili manjoj meri. No da krenemo redom…

Režim odlučuje o izbornim uslovima

Niko ozbiljan neće sporiti da u ovom trenutku u Srbiji najveći deo medija zavisi od novca iz budžeta. Ko kontroliše budžet kontroliše i te medije. Složićemo se i da slobodnih izbora nema bez informisanih građana, a informisanih građana nema bez medija koji mogu da im prenesu sliku stvarnosti drugačiju od one koja dolazi direktno sa konferencija za štampu vladajuće stranke.

Da li to znači da je jedini način da do građana dopru informacije da se režim predomisli i da dozvoli širenje vesti koje će direktno voditi njegovom rušenju? Da li treba da se nadamo da će se braća Vučići jednog dana da probuditi i reći: „Ma u pravu su ljudi, javite Bujoševiću i Mitroviću da puste opoziciju na TV, kakve veze ima što ćemo da padnemo sa vlasti i sasvim moguće završimo u zatvoru.“?

Da je svojevremeno opozicija čekala da Milošević otvori medije danas bismo verovatno gledali ustoličenje njegovog Kraljevskog Visočanstva Marka I na ceremoniji u Bambilendu, a knjige Mire Marković bi bile bestseleri u retkim preostalim knjižarama.

Isto tako, da je SNS čekala da se tadašnja vlast, a današnja opozicija, odrekne svih instrumenata medijskog pritiska koja je koristila dok je imala priliku, Aleksandar Vučić ne bi odmakao dalje od recenzenta knjige „Engleski pederski isprdak Toni Bler“.

Drugim rečima: situacija jeste užasno teška, ali to ne treba da sprečava opoziciju da radi na stvaranju novih medija i kanala komunikacije prema biračima. Miloševićev režim bio je mnogo moćniji od ovog današnjeg pa su njegovi protivnici opet nalazili načina da se obrate biračima.

Izborni uslovi nisu fer

Nisu. Nisu bili ni 1990. Ni 1996. Da li neko misli da su bili fer dvehiljadite? A dve hiljade dvanaeste? Da ne dužim, evo spiska svih izbora u istoriji Srbije: https://sr.wikipedia.org/wiki/Списак_избора_у_Србији  Ako neko može na tom spisku da nađe izbore koji su bili u potpunosti fer neka mi javi, prijatno ću se iznenaditi.

Bojkot izbora će stvoriti pritisak na vlast

Ovde dolazimo do pitanja: kako bojkot utiče na vlast? Jasno je da je bojkot uspešan ako se posle izbora može tvrditi da je vlast nelegitimna. To ćemo moći da tvrdimo ako na izbore izađe mali procenat birača. Na prethodnim parlamentarnim izborim 2016. izlaznost je bila 56,07%. Kolika izlaznost treba da bude da bi smo mogli da tvrdimo da je vlast koju će SNS neminovno osvojiti na bojkotovanim izborima nelegitimna? Ukoliko bi opozicija koja će izbore bojkotovati uspela da smanji izlaznost za recimo 20% to bi svakako bio uspeh. Međutim, to bi značilo da u bojkotu učestvuje oko milion i dvesta hiljada birača. Taj broj glasova, u slučaju izlaska na izbore, bio bi dovoljan da opozicija osvoji skoro polovinu mesta u parlamentu! Tu vidimo paradoks: ako bojkot ima šansu za uspeh, onda nije ni potreban; ako nema šansu za uspeh, onda je uzaludan.

Da ne spominjemo činjenicu da su birački spiskovi u Srbiji puni mrtvih duša, i da će njihovim čišćenjem režim smanjiti broj glasača, samim tim povećati procentualnu izlaznost i makar prividno anulirati rezultate bojkota.

Vlast će zbog pritiska koji će nastati usled bojkota morati da obezbedi poštenije uslove za izbore

Zamislimo idealnu situaciju za opoziciju u kojoj je nekim čudom bojkot uspeo, u smislu da je izlaznost na izbore mala. Zašto bi režim pristao na bilo kakve zahteve nakon bojkota? Jedino zato što oseća određeni pritisak, koji može doći iz zemlje ili iz inostranstva. Ako smo se već složili da režim drži Srbiju u medijskom mraku onda je nejasno kakav pritisak može nastati u zemlji. Rezultati, i naročito razlozi bojkota neće biti na pravi način predstavljeni glasačima režima jer do njih vesti ne dolaze. Kada bi bilo drugačije, kada bi opozicija mogla da medijski dopre do njih i pošalje im određene političke poruke, otpao bi prvi razlog za bojkot – medijski mrak u Srbiji.

Da li je potrebno posebno obrazlagati koliko podršku spolja ima režim? Potpuno je jasno da mu ta podrška neće biti uskraćena sve dok Zapad veruje da je Aleksandar Vučić spreman da beskrupulozno obavi sve prljave poslove oko priznanja Kosova.

Ako pritisak neće doći ni spolja ni iznutra, i ako je Aleksandar Vučić već mnogo puta pokazao potpuni prezir prema svim normama civilizovanog i normalnog ponašanja, kakve rezultate će dati bojkot, čak i da nekim čudom uspe.

Konačno, možda ovo nisu jedini mogući razlozi za bojkot. Moguće je da neko ponudi bolje argumente zašto bojkotovati izbore. Međutim, ovo su razlozi koji se trenutno mogu čuti od opozicije, i kao takvi – nisu naročito ubedljivi.

Filip Tatalović